ИСТОРИЈАТ, ЖЕНЕВСКЕ КОНВЕНЦИЈЕ И
МЕЂУНАРОДНО ХУМАНИТАРНО ПРАВО
- 24 јуна 1859. – Битка код Солферина на северу Италије (сукоб Француско-Италијанске и Аустриске окупацоне војске)
- Анри Динан трговац и Женеве учествује у спашавању рањеника на бојном пољу.
- 1862. – Анри Динан пише књигу «Сећање на Солферино»
- 17 фебруара 1863. – Основан је комитет петорице међу којима је био Анри Динан
- 26. октобра 1863.-Одржана је међународна конференција на којој учествује 16 држава и даје се идеја да се створе Национална друства за помоћ рањеницима у војскама у рату.
- Комитет наком тога усваја назив Међународни комитет
- Од 1863 до средине 1864 створена су 10 национална друства за помоћ.
- 16 држава и претставници међународне конференције 22. августа 1864 усвајају знак распоѕнавања Црвени крст на белом пољу и уједно тог дана ступа на снагу Женевска конвенција која се односи на заститу рањеника на копну.
- 1868. – Проширена ја Женевска конвенција и на заштиту рањеника поморских снага и бродоломнике.
- 1870-1871. – Француско-Италијански рат у коме по први пут Црвени крст учествује у збрињавању повређених
- 29. новембра 1875. – Основан је Црвени крст у Црној Гори
- 6. фебруара 1876. – Основан је Црвени крст у Србији а оснивач је био Др Владан Ђорђевић
- 1908. – у Месини, граду на североистоку Сицилије долази до снажног земљотреса који доводи до великог броја повређених и том приликом солидаришу се сва Национална друштва читаве Европе у пружању помоћи.
- 30 октобра 1910. у 82 години живота умире Анри Динан и бива сахрањен у Цириху
- 1914 – 1918. – I Светски рат у коме Црвени крст игра веома важну улогу у размени ратних заробљеника, указивању помоћи на терену (бојном пољу), помоћ у храни и борби против епидемија како за време рата тако и у послератним приликама
- 5. маја 1919. – По завршетку рата једина жеља свих је да више никада не буде рата и у тој намери национална друштва се уједнињују и стварају Лигу друштва Црвеног крста-1983 Лига друштва Црвеног крста и Црвеног полумесеца, а 1991 Међународна федерација Црвеног крста и Црвеног полумесеца.
- 1929-Усвојена је конвенција у поступању са ратним заробљеницима
- 1941-1945. II Светски рат у коме је Црвени крст обавио више од 11000 посета логорима, уручио око 24 000 000 писама и поделио помоћ у вредности од 3,4 милијарде швајцарских франака (служба тражења, помоћ деци без родитеља…)
- 12. августа 1949. – На Међународној конференцији одржаној у Женеви потписане су 4 Женевске конвенције за заштиту жртава рата:
I – Конвенција о заштити рањеника и болесника на копну
II – Конвенција о заштити рањеника, болесника и бродоломника на мору
III – Конвенција о заштити ратних заробљеника (поступања са ратним заробљеницима)
IV – Конвенција о заштити цивилног становништва у време оружаних сукоба
- 1977. – Донешена су два допунска протокола који узимају у обзир методе модерног рата и бољу заштиту цивилног становништва.
- Што се тиче Женевских конвенција у ратним условима треба обратити пажњу на следеће:
– Подаци о рањеницима и болесницима обавезно се достављају званичним службама и на тај начин се полажу рачуни о томе како се са њима поступа…
– Санитетска служба када падне у руке противника не сме бити третирана и увршћена као ратни заробљеник, али може бити остављена у логор да обавља медицинске дужности
– Зараћена страна која држи људе у заробљеништву дужна је да заробљеницима обезбеди довољно хране, смештај и медицинску помоћ.
– Заробљеници који су ухваћени у покушају бекства могу бити кажњени само дисциплински.
– Ратни заробљеници могу бити принуђени да раде, али не послове војне природе.
– О заробљавању и свим променама обавештавају се породице посредством Централне агенције за обавештавање и службе тражења.
– Заробљеници могу бирати своје поверенике и имају право жалбе у погледу поступака према њима.
– Тешки рањеници и болесници још у току рата морају се ослободити и предати оној зараћеној страни којој приападају а остали заробљеници се ослобађају по завршетку непријатељства без додатних одлагања
– Забрањено је насиље, застрашивање, убиство, осакаћење, мучење, колективне казне, узимање талаца.
– Забрањено је уништавање добара потребних за становништво, уништавање брана, насипа, нуклеарних централа и сл.
– Делегати МКЦК посећују ратне заробљенике и разговарају са њима без присуства сведока. Овакав вид посета од стране делегата на снази је још од Првог светског рата. - На 20. међународној конференцији одржаној 1965. у Бечу повељом је утврђено седам основних принципа и то су:
– ХУМАНОСТ
– НЕПРИСТРАСНОСТ
– НЕУТРАЛНОСТ
– НЕЗАВИСНОСТ
– ДОБРОВОЉНОСТ
– ЈЕДИНСТВО
– УНИВЕРЗАЛНОСТ
- Октобра 1898 било је 149 Националних друштва а по новијим подацима данас у свету делују 181 Националних друштва
МЕЂУНАРОДНО ХУМАНИТАРНО ПРАВО
- 1954.-Конвенција о заштити културних добара
- 1980.-Конвенција Уједињених нација о забрани и ограничењу употребе прекомерне силе у виду оружја за масовно уништење.
- 1993.-Конвенција о забрани производње, складиштења и употребе хемијског оружја и о његовом уништавању.
ОГРАНИЧЕЊА КОЈА НАМЕЋЕ МХП
– С обзиром на лица
– С обзиром на објекте
– С обзиром на средства ратовања
– С обзиром на начине ратовања
ОДГОВОРНОСТ
– Лична
– Командна
– Не застарева
